Osnovi pedagoške psihologije 
Vrsta: Skripta | Broj strana: 42 | Nivo: Viša vaspitačka škola

Šta je pedagoška psihologija?
Posebna disciplina sa sopstvenim teorijama, istraživačkim metodama, problemima i tehnikama
“Izučava šta ljudi misle, osećaju i rade tokom učenja i podučavanja određenog programa u određenom okruženju”
“PP se fokusira na svakodnevne probleme obrazovanja (i vaspitanja), iz kojih izdvaja principe, modele, teorije, procedure podučavanja, praktične metode, istraživačke metode itd.”
Da li nam je potrebna posebna nauka o učenju u podučavanju?
Motivacija za učenje i samoregulisano učenje
Šta je motivacija?
Movere (lat.) = kretati se
Motivacija je od presudne važnosti za učenje
Motivacija za učenje je povezana sa školskim uspehom, sa pozitivnim stavovima prema školi, boljom disciplinom i većim zadovoljstvom kako učenika, tako i nastavnika.
Opšta motivacija za učenje (težnja za usvajanjem znanja i veština u različitim situacijama učenja – trajna je i široka dispozicija)
Specifična motivacija za učenje (motivacija za usvajanjem sadržaja u određenom školskom predmetu ili području)
Teorije motivacija
Teorija potreba (motivisano ponašanje je uzrokovano određenim stanjem napetosti koje nastaje zbog fiziološke ili psihološke neravnoteže u organizmu) – glavni cilj ponašanja je ukloniti ili ublažiti nepovoljno delovanje spoljašnjih činilaca
Kognitivističke teorije (motivi se shvataju kao stabilno stečene dispozicije, koje se temelje na saznanju o sopstvenim mogućnostima u različitim situacijama postignuća) – npr. atribucijske teorije ili socijalno-kognitivne teorije
I. Teorije potreba
Teorije nagona
Teorija socijalnih potreba
Maslowljeva teorija hijerarhije potreba
Teorije uslovljavanja
1. Teorija nagona
Nagoni su unutrašnje sile koje nastoje da održe homeostatsku ravnotežu u organizmu potrebnu za preživljavanje;
Nagonski usmereno ponašanje je određeno načelom izbegavanja neprijatnosti i postizanjem prijatnog stanja;
Unutrašnju ravnotežu može da naruši npr. nedostatak hrane, vode, temperatura...itd.
1. Teorija nagona :
2. Teorija socijalnih potreba
Murray (1938) – ljudskim ponašanjem upravljaju socijalne potrebe proizašle iz osećanja neravnoteže na psihološkoj osnovi.
Potreba je prema njemu napetost, koja nas usmerava prema cilju, a ostvarenjem tog cilja napetost se smanjuje.
Socijalne potrebe su naučene i njihovo je pojavljivanje često izazvano spoljašnjim pritiskom socijalne sredine.
3. Maslowljeva teorija hijerarhije potreba
Fiziološke potrebe (seksualni, materinski, potreba za spavanjem, potreba za aktivnošću, potreba za konstantnom temperaturom, potreba za kiseonikom). Zadovoljenje fizioloških potreba ima veliki značaj za održavanje organizma.
Potreba za sigurnošću (posebno je izražena na dečijem uzrastu; neuroze)
Potreba za pripadanjem i ljubavlju
Potreba za poštovanjem od strane drugih (uspeh na poslu, samostalnost, sloboda; ugled, status, društveni prestiž)
Potreba za samoaktualizacijom (biti dobar roditelj; slavan sportista; umetnik; naučnik)
Saznajne potrebe (radoznalost)

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]